Dimnjak je stavka na koju se često ne obrati dovoljno pažnje prilikom ugradnje centralnog grejanja. Svi kotlovi koji koriste čvrsto gorive zavise od promera i visine dimnjaka. Bez obzira na cenu i kvalitet kotla, ukoliko dimnjak ne obezbedjuje pravilno izvlačenje dimnih gasova i dovod kiseonika u ložište, kotao dimi i gubi snagu.
Kako se meri pravilan protok vazduha?
Promaja u dimnjaku meri se pomoću anemometra ili dimnjačnog manometra, koji pokazuje razliku pritiska između unutrašnjosti dimnjaka i spoljnog vazduha. Sonda se postavlja u otvor za čišćenje ili na priključak dimovodne cevi, oko 30–50 cm od kotla.
Optimalna vrednost za kotlove na čvrsto gorivo je 15–25 Pa — manja znači slab potisak i vraćanje dima, a veća preveliku promaju i gubitak toplote. Merenje se obavlja dok kotao radi punim intenzitetom, sa stabilnim plamenom i zatvorenim vratima ložišta.
Ne postoji specifična visina dimnjaka, obično se zidaju/podižu na visinu od 7 do 10 metara. Odgovarajuća visina je ona koja kotlu obezbedjuje dovoljan protok vazduha. U praksi se često dešava da monteri sa iskustvom preporuče određenu visinu, ili, ako je dimnjak već izradjen, zahtevaju da se produži do potrebne visine, ukoliko primete da kotao nema dobru promaju.
Uslov prilikom reklamacije
Proizvođači kotlova obično ne priznaju reklamaciju ako je problem posledica loše promaje u dimnjaku, jer se to smatra spoljnim uslovom instalacije, a ne greškom proizvoda. Promaja se može meriti instrumentima (manometar/anemometar), ali merenje se radi radi dijagnostike, ne kao standardni uslov za reklamaciju. Ako dimnjak nema dovoljnu promaju (ispod 15–25 Pa), kotao ne može da radi pravilno. To se tretira kao problem instalacije, a ne kao kvar kotla.
Tipovi dimnjaka
Većina domaćinstava ima jedan od ova tri tipa dimnjaka: zidani, prohromski (inox) ili sistemski (keramički).. Zidani dimnjaci su najstariji i najrasprostranjeniji, građeni od opeke ili šamota, i najčešće se nalaze u starijim kućama. Oni su dugotrajni i otporni na visoke temperature, ali zahtevaju redovno čišćenje i skloni su kondenzaciji. Prohromski (inox) dimnjaci predstavljaju savremenije rešenje, montažni su i laki za ugradnju, pa se često koriste kod renoviranja. Otporni su na koroziju i kondenzat, estetski se uklapaju u novogradnju, ali imaju kraći vek trajanja u poređenju sa keramičkim sistemima. Najmoderniji su keramički ili sistemski dimnjaci, fabrički izrađeni sa izolacijom i standardizovanim elementima. Pogodni su za različite vrste goriva, veoma otporni na kondenzat i visoke temperature, ali im je cena viša od zidnih i inox varijanti.
| Tip dimnjaka | Materijal i izrada | Pogodnost | Prednosti | Mane |
|---|---|---|---|---|
| Zidani | Opeka, šamot, beton | Čvrsta goriva (drva, ugalj) | Dugotrajni, otporni na visoke temperature | Zahtevaju čišćenje, skloni kondenzaciji |
| Prohromski (inox) | Montažni, od nerđajućeg čelika | Renoviranja, novogradnja | Laka ugradnja, otporni na koroziju i kondenzat, moderan izgled | Kraći vek trajanja od keramičkih |
| Keramički/sistemski | Fabrički izrađeni, šamot/keramika + izolacija | Univerzalni – čvrsta goriva, gas, peleti | Veoma otporni na kondenzat i visoke temperature, sertifikovani sistemi | Viša cena u odnosu na zidane i inox |
Koji dimnjak odabrati?
Za prosečno domaćinstvo, kada se uporede cena i kvalitet, najčešće se preporučuju prohromski (inox) dimnjaci. Oni su povoljniji od keramičkih sistemskih, a istovremeno nude dobru otpornost na kondenzat i koroziju, što ih čini praktičnim rešenjem kod renoviranja ili novogradnje.
Pored visine, promera i kvaliteta izrade, čišćenje dimnjaka predstavlja vrlo važnu stavku. Idealno je da čišćenje obavlja lice sa iskustvom i adekvatnom opremom, bar dva puta u toku grejne sezone.
